slide1 slide2 slide3 slide4 slide5 slide6

Avemar

speciális – gyógyászati célra szánt – tápszer 
daganatos betegek részére

 

U slučaju svih malignih bolesti, u svakom životnom dobu je potrebna terapija u cilju smanjenja, odnosno eliminacije simptoma prouzrokovanih malignom bolešću, ili tradicionalnim onkološkim lečenjem.

Tradicionalno lečenje

Uobičajeni način terapije malignih oboljenja podrazumeva hiruršku intervenciju, radioterapiju, i hemoterapiju. Cilj ovih načina terapije je da se unište i iz organizma odstrane maligne ćelije.

Hirurška intervencija je brza i radikalna procedura, ali nije primenljiva kod svih pacijenata. Nije efikasna kod terapije sporadičnih malignih ćelija u organizmu – tzv. metastaza.

Radioterapija može da bude primenjena kao priprema za hiruršku intervenciju, a isto tako i u postoperativnom toku lečenja. U prvom slučaju je cilj obuzdavanje, sprečavanje daljeg širenja, smanjenje, odnosno odstranjivanje primarnog tumora. U slučaju postoperativne terapije, radioterapija je usmerena na preostale maligne ćelije u organizmu i njihovu eliminaciju. Karakteristika radioterapije je da je fokusirana na ozračeno područje i manje utične na udaljenije delove tela.

Hemoterapija u suštini podrazumeva terapiju lekovima. Lek (hemijska supstanca, otuda i naziv, chemo=hemijska terapija) se uglavnom primenjuje putem infuzije, a nije retkost ni kapsulirani, odnosni tabletarni oblik leka. Hemoterapija je u određenom broju slučajeva – isto kao i radioterapija – priprema za hiruršku intervenciju, sa ciljem smanjenja tumora radi lakšeg hirurškog odstranjivanja. Ipak, karakterističnije je da se hemoterapija primenjuje postoperativno. Tada je cilj da hemijske materije koje su preko krvotoka dospele u ceo organizam, poremete funkciju malignih ćelija (metastaza), da bi se one uništile. Jedna od glavnih odlika hemoterapije je da ispoljava svoja pozitivna, ali i neželjena dejstva u čitavom organizmu.

Klasično i moderno zajedno

Hirurške intervencije se usavršavaju, ali zbog prirode tumora, operacija ne može biti jedini način lečenja. U proteklih 50 godina i hemoterapijske i radioterapijske metode su postale usmerenije, ali osnova njihovog delovanja se nije mnogo menjala, tako da i dalje prouzrokuju brojna neželjena dejstva.

Jedan od pravaca moderne onkologije jeste i ciljana terapija tumora, gde se maligne ćelije pokušavaju uništiti preko lekova koji koriste genetske osobine tumora. Ova terapija je efikasna samo kod određenih tipova malignih ćelija i primenljiva je samo nakon odgovarajućih genetskih ispitivanja, uz tradicionalnu hemoterapiju.

Pored klasične onkološke terapije, pažnja se sve više usmerava na njihovu dopunu.

Suština takozvane dopunske, suportivne terapije je da predstavlja dodatnu vrednost, zbog koje se rezultati trenutno najsavremenijih hirurških, hemoterapijskih, radioterapijskih intervencija značajno poboljšavaju.

Neželjena dejstva terapije malignih oboljenja ne vredi trpeti, najveći broj neprijatnih nuspojava se danas već može uspešno smanjiti ili sprečiti uz pomoć dopunske terapije. Obuzdavanje neželjenih dejstava i održavanje dobrog kvaliteta života pomaže i u borbi sa bolešću. Suportivna terapija (potporna terapija) ne može da zameni tradicionalnu terapiju (hirurška, radio ili/i hemoterapija), ali pomaže i povećava njihov efekat, smanjuje neželjena dejstva (npr. bol) i na taj način popravlja kvalitet života pacijenta!

može da bude primenjena kao priprema za hiruršku intervenciju, a isto tako i u postoperativnom toku lečenja. U prvom slučaju je cilj obuzdavanje, sprečavanje daljeg širenja, smanjenje, odnosno odstranjivanje primarnog tumora. U slučaju postoperativne terapije, radioterapija je usmerena na preostale maligne ćelije u organizmu i njihovu eliminaciju. Karakteristika radioterapije je da je fokusirana na ozračeno područje i manje utične na udaljenije delove tela.